Pfff...ovo je jedno od smarajucih veceri kad iscrpljena od strane davljenistva srednjoskolskih dana sedim polubudna za racunarom i cekam ponoc i 15 da pocne legendarni csi:D eh..
i samo je sinula ideja o blogu..nije ovo nista novo, siroke nolajferske mase spejsa su vec upoznate s mojim razmisljanjima..samo ih sad prenosim na neki kako tako neki visi nivo:D
pisacu o svemu i svacemu,zeljama,ambicijama,snovima,nerviranjima,apstrakcijama,rene magritu,daglasu adamsu i robertu plantu..i svemu ostalom sto mi padne na um:D
pa nadam se da cete uzivati;D (uf,al ovo zvuci marketinski..bljak..ja bih ovde odustalaO.o)
Sve prave su ljubavi tuzne...:(
heftalica | 10 Februar, 2008 03:00
Pisem.Pa brisem...Krenem i...Shvatam da...
Ne znam vise ni sama...Ni sta shvatam,sta mislim i zelim,a kamoli sta osecam..I otrgne se uvek taj setni ton:Eh,Rasha...
I bespomocno navire ’a sta da je’, ’a sta kad bi’...’samo da..’i opet me povuce mastarija.Kad ne bi bio tako daleko i kad ta prokleta razlika u godinama ne bi predstavljala problem.Kada bismo ziveli u nekom drugom,neosudjujucem svetu.Ili bar da smo se sreli koju godimu kasnije.
Trajalo je kratko..Vratila sam se kuci,a on je ostao u Petrovcu.I verovatno je bilo mnogih i pre i posle mene...ali On za mene nije bio samo letnja avantura.Bio je taj koji mi je pruzio ruku u koraku od devojcice ka devojci.Taj kojem je ostalo pola moga srca,koliko god to nekad ne priznala..
Osecao je da sam zaljubljena,pogled je protivrecio svakom odricnom odgovoru.Bez reci smo govorili koliko znacimo jedno drugom,koliko je ta iskra zasijala naglo.I jako..Bez reci smo se svideli jedno drugom.I bez reci se zagrlili.I zelela sam da zauvek ostanem u njegovim rukama.Da postojimo samo on i ja i da vreme stane.Da to bude nas hepi end.Bez reci smo se poljubili i opet pogledali jedno drugom u oci.Bez reci.
A reci...one su neminovno dosle i pokvarile sve..stropostale nas u surovu realnost u kojoj opcije nisu postojale.Jednim zamahom unistile sva nadanja i zelje.Zaigrale su na ubitacnu kartu-cinjenice.Bas te cinjenice koje su u cutanju samo stajale u zagusljivom vazduhu diskoteke.Vrebale su.I s prvim glasom kao nokti zarile se u kozu.Ta istina boli i sad.
Nije zeleo da me povredi.Nije mogao da bude sa mnom da ne bi doslo do nekih stvari zbog kojih bih se kajala kasnije.Znala sam da je sve to sto govori i vise nego realno i normalno..a pored svega sam samo zelela da mu skocim u zagrljaj..cutala sam i klimala glavom.A sta sam drugo mogla?protiv cinjenica nisam imala kako.Ostace u Petrovcu do kraja avgusta.A i posle toga se vraca u Beograd.Da nastavi svoj dvadesetsestogodisnji zivot.A ja cu posle svega sedeti u sitne sate i pisati dnevnik.I pitati se zasto sam dozvolila sebi da se zaljbim u decka koji je 9godina stariji.i reci cu sebi da to nije normalno.Opet,k’o da ne znam.
Ne znam vise ni sama...Ni sta shvatam,sta mislim i zelim,a kamoli sta osecam..I otrgne se uvek taj setni ton:Eh,Rasha...
I bespomocno navire ’a sta da je’, ’a sta kad bi’...’samo da..’i opet me povuce mastarija.Kad ne bi bio tako daleko i kad ta prokleta razlika u godinama ne bi predstavljala problem.Kada bismo ziveli u nekom drugom,neosudjujucem svetu.Ili bar da smo se sreli koju godimu kasnije.
Trajalo je kratko..Vratila sam se kuci,a on je ostao u Petrovcu.I verovatno je bilo mnogih i pre i posle mene...ali On za mene nije bio samo letnja avantura.Bio je taj koji mi je pruzio ruku u koraku od devojcice ka devojci.Taj kojem je ostalo pola moga srca,koliko god to nekad ne priznala..
Osecao je da sam zaljubljena,pogled je protivrecio svakom odricnom odgovoru.Bez reci smo govorili koliko znacimo jedno drugom,koliko je ta iskra zasijala naglo.I jako..Bez reci smo se svideli jedno drugom.I bez reci se zagrlili.I zelela sam da zauvek ostanem u njegovim rukama.Da postojimo samo on i ja i da vreme stane.Da to bude nas hepi end.Bez reci smo se poljubili i opet pogledali jedno drugom u oci.Bez reci.
A reci...one su neminovno dosle i pokvarile sve..stropostale nas u surovu realnost u kojoj opcije nisu postojale.Jednim zamahom unistile sva nadanja i zelje.Zaigrale su na ubitacnu kartu-cinjenice.Bas te cinjenice koje su u cutanju samo stajale u zagusljivom vazduhu diskoteke.Vrebale su.I s prvim glasom kao nokti zarile se u kozu.Ta istina boli i sad.
Nije zeleo da me povredi.Nije mogao da bude sa mnom da ne bi doslo do nekih stvari zbog kojih bih se kajala kasnije.Znala sam da je sve to sto govori i vise nego realno i normalno..a pored svega sam samo zelela da mu skocim u zagrljaj..cutala sam i klimala glavom.A sta sam drugo mogla?protiv cinjenica nisam imala kako.Ostace u Petrovcu do kraja avgusta.A i posle toga se vraca u Beograd.Da nastavi svoj dvadesetsestogodisnji zivot.A ja cu posle svega sedeti u sitne sate i pisati dnevnik.I pitati se zasto sam dozvolila sebi da se zaljbim u decka koji je 9godina stariji.i reci cu sebi da to nije normalno.Opet,k’o da ne znam.
skenj:'( |
Permalink |
Komentari (14) |
Trekbekovi (0)
Idemo dalje
heftalica | 10 Februar, 2008 00:39
Htedoh da napisem u naslov ’Ne moze to tako’,ali eto ocigledno moze.Na internetu moze da pise ko sta hoce.I Shadow nam je to pojasnila u jednom postu (ko zna zna,ko ne zna il je sam kriv il ga je strefila ta nesreca da ne doceka)..
Htela bih da kazem i pojasnim koju..mada ciljana publika se verovatno nece odazvati.Previse su zauzeti dilemom oko toga da li je neki tamo gari pravi prijatelj Britni Spirs.I ta ce ih dilema izjedati.Kao da imaju imalo pojma o cemu pricaju.Kao da znaju ko je Britni.
Ni ja ne znam ko je Britni.Niti me nesto posebno interesuje iskreno.U muzicke vode da ne zalazim (mada ista mi je kao Ceca/Stoja/Seka/Nena/Persa samo sto peva na engleskom).Njena predstava u javnosti je nakaradna.Zao mi je dece (sta ces kad roditelje ne mozes da biras..).Zao mi je i ove klincadije koja boljeg uzora verovatno nema..a ovako ce daleko dogurati,ugleajuci se na psihoticnu majku prolupale karijere.
No,vise mi idu na neurone ovi postovi koji sluze za privatne poruke,objasnih vec doticnim.Blog nije chat,niti forum,niti myspace,niti sms.Nikog ne interesuje da li si nabavio/la Peri/Miki/Ziki ovo ili ono.Slike i igrica,linkovi,videi i ostala druzina spadaju u ’vidjeno’ kategoriju,ako niste znali,da vas obavestim.Svi mi ovde smo dovoljno racunarski pismeni da pronadjemo to sto nas interesuje i sto nam je potrebno.Skratili biste sebi posao jednostavnim kopiranjem linka,umesto prekucavanja poruka,viceva,smesnih tekstova i novih izjava britni spirs.A jos vise biste bili u plusu kad nista od navedenog ne bi radili.Kao sto vec rekoh,snaci cemo se mi..
Blog (bar nekad bese)mesto u sajberprostoru koje su imali samo odabrani.Oni koji su imali,ili bar smatrali da imaju sta pametno da kazu i prenesu.Isti ti su se trudili iz petnih zila da sto bolje docaraju svoju pricu,cupali reci,slike,sentencije ko zna odakle da bi se ideja prihvatila svim culima.Zeleli su da se pokazu,dokazu,da pomognu,razvesele,ubede,otkriju,pisali ozbiljno ili saljivo,zajedno radili domace zadatke.Prepoznace se oni,ne moram ni da nabrajam.;)
Danas je kriticno.I tuzno.veoma veoma tuzno.Najbolji se povlace sa scene Jako je tesko gledati..Znaju sta rade,nadam se.Nadam se i da brisanje blogova nece postati trend jer volim ovo mesto.Volim da procitam iskren stih,dobar recept,tinejdzerske jade (heh,bar znam da nisam jedina:D),duhovite price,srdacne posvete.Bas zbog njih se i trudim da napisem ponesto.Da budem deo tog sveta.I time smatram da sam dosta ulozila u sebe samu.
Eto.Rekoh.Da ne duzim dalje,samo mi tenzija raste.
I da..jos jedna stvar:znam da imam ovoljno istomisljenika da istrajemo i pobedimo.Jer imamo ono vazno i dragoceno-motiv,inspiraciju i kreativnost.A sta ce s vama biti jednog dana kada se Britni povuce sa javne scene ili precesljate sve humoristicke sajtove?
Ne znam sta onda..
Samo znam da MI IDEMO DALJE.
Aj uzdravlje!
lajf |
Permalink |
Komentari (8) |
Trekbekovi (0)
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Februar 2008 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||