alternativa mozgu

Srbija do Tokija.
....

Srbija k’o Nokia.Sve manja i sve tanja.


Kosovo je za nas davno izgubljeno,priznali to ili ne.Ishod je vise nego ocekivan.Jesmo li slepi kod ociju ili toliko glupi da jednostavno ne kapiramo...?Ne treba odustati bez borbe,slazem se,ali zar na ovakav nacin? ’Pokazujemo svetu ko su Srbi’..i sta smo pokazali?Da smo jedna velika neandertalska rulja,eto sta.Gomila nekulturnih,necivilizovanih,neobrazovanih huligana.
’Ne trebaju nama evropa i amerika’..onda,opet da bismo se pokazali,razlupamo sve prodavnice koje poticu sa doticnih kontinenata.Gadimo se Nike-a.Govna americka korporacijska.Razlupamo izlog da pokazemo svoju moc.
U svom gradu.Na svojoj teritoriji..
I ko ispasta zbog toga?Ko placa popravku?Ko ostaje bez posla,plate?Ko zivi u jos goroj bedi..?
I kao da nismo dovoljno pali-pokrademo patike.Maja i Jovana osvanu na tvu kako grabe oberucke.Da ne lijes suze,umro bi od smeha.
Krale su zato sto nemaju,a ne zato sto imaju(da nadju posao,nije im palo na pamet).Krale su isto kao i 300.000 ljudi..Jel bilo nekog tu kome je stalo do Kosova onda?’Nasa drzava je totalno rasulo,ono..’ smelo kazu..heh..
Kako od goreg uvek moze gore,uverila sam se pre neki dan.U Novom Sadu odobrena razmena patika(?!?!?!?!?!?).Pa ko se presao u kradji i uzeo pogresno,moze da dodje da se
trampi..akcija je podrzana od strane Kostnice i Maje Gojkovic.Pristup policije je bio strogo zabranjen.
I oni su jos uvek na vlasti.Isto kao i Ilic,koga nije briga sto su gadjali LDP.Ozbiljna drzava,nema sta.
Cujem,bila je i druga ’akcija’-Kosovo za racunare..

Ozbiljna drzava,kazem ja..

Oops i did it again
i played with your heart
got lost in the game
oh baby baby
oops!...you think i'm in love
that i'm sent from above
i 'm not that innocent...


Delo jednog od najvecih umetnika svog doba,cije velicanstveno delo ce vecno sijati kreativnoscu,inspiracijom i lepotom.


NE, NE MISLIM na anoreksicnu celavu ludacu slabih vokalnih sposobnosti kojoj se vecina balavaca klanja.Ne bih ponizavala one ciji rad nije plagijat svrstavajuci je u isti tabor.


Navedena pesma je pesma Louisa Armstronga,snimljena u aprilu 1932.

Louis je harizmaticni,inovativni izvodjac ciji improvizovani solo je bio glavni podsticaj na fundamentalne promene u jazzu.Kao jedan od najpoznatijih jazz muzicara 20-og veka,probio se sviranjem male trube,zatim trube i pred kraj karijere kao vokalista.Postao je jedan od najuticajnijih jazz pevaca.

 

 

Armstrong je imao mnogo hitova kao sto su "Stardust", "What a Wonderful World", "When The Saints Go Marching In", "Dream a Little Dream of Me", "Ain't Misbehavin'", i "Stompin' at the Savoy’’.
1964. Hello Dolly je dospela na br.1 Billboard top 100,oborivsi cak i Beatles-e sa trona.Sezdesettrogodisnji Louis je najstariji izvodjac koji je imao br.1 hit.
Louis je umro 6. jula 1971. od srcanog udara.Malo pre smrti je izjavio "I think I had a beautiful life. I didn't wish for anything that I couldn't get and I got pretty near everything I wanted because I worked for it."
Nadam se da se ne prevrce u grobu...

RIP

Okrenula se i otisla;cvrstim,odlucnim korakom.Svaki je zadavao novu ranu.Znala je da umire iznutra,da se u njoj nesto gasi,ali da zastane nije smela.Osvrt bi znacio priznavanje poraza.Pokunjenost.A gordost joj to nije dozvolila.Samo je koracala.Ulica je bila pusta,sumorno tiha.Ostro i odsecno udaranje peta u asfalt bilo je jedino sto para tisinu.Buka joj je bila potrebna.Bar nesto da pokaze da je jos uvek ziva i da jos uvek postoji.Nije kraj sveta,moglo je biti mnogo gore,tesila se.Izgovarala je naglas.I ponavljala zeleci da je reci same ubede svojom jacinom i postojanoscu.Ali one su se gubile u nocnom vazduhu.Zatitrale bi na trenutak i ugasile se.I sama se isto tako polako gasila.Oduvek je bila borac,ali sada je zelela da odustane.Bila je svesna da posutaje i prvi put je to dozvolila sebi.
Ipak je usla u diskoteku visoko podignute glave.Neke navike uvek ostaju...Ponasala se uobicajeno,zeleci da svoju slabost sakrije od svih.(mozda..ako se budem ponasala kao da se nista nije dogodilo..mozda..mozda sve bude kao pre,mislila je..nadala se..a znala da je uzalud)Tehno nije volela,ali joj je ovaj put odgovarao.Igrala je skakala,vrtela se i vristalaVecina ju je primetila.Odobravali su.Ova devojka zna da uziva,bilo je misljenje mase.A ona..borila se sama sa sobom;iz petnih zila se trudila da razbukta ponovo onaj divlji plamen.Sve jace je skakala.Vristala je iz sveg glasa.I sve vise je tonula...
Zgrabivsi kaput je izletela napolje.Pozvala je taxi i ne razmisljajuci rekla adresu.Prosli su minuti pre nego sto je shvatila gde se u stvari zaputila.Osmehnula se samoj sebi.Po prvi put te veceri.
Izasla je iz vozila i platila ljubaznom taksisti.Bila mu je zahvalna sto nije progovarao za vreme voznje..
Ostala je sama na nocnom vazduhu.Prosetala se i sela na bedem.Prekrstila je noge u turski sed i samo gledala napred.Bas onako kao kad je,kao mala,dolazila ovde.Dunav je mirno proticao.Grad ju je gledao.Bio je prijateljski nastrojen.Zagrlio ju je.Dozvolila je da suza sklizne niz obraz.Po prvi put..i vec se sve cinilo manje strasno,bar za trunku...

 

 

 

Zamisljeno je stajala pred stola.Krigla do pola ispijena.Pivo nije volela,ali se navikla na gorcinu.Pena je ostala u desnom uglu usne.Posmatrala ga je pomno.
On je stajao na drugom kraju prostorije,ponesen melodijom.Dugi prsti milovali u gitaru.Lagano je trzao zice.Prepustale su se uzitku njegovog dodira.Pevao je strastveno.I cesto se nasmesio.Nije ni slutio...
Da jedno srce,3 stola pored,kuca samo za njega...</3

Do not stand at my grave and weep,
I am not there, I do not sleep.
I am a thousand winds that blow.
I am the diamond glint on snow.
I am the sunlight on ripened grain.
I am the gentle autumn rain.
When you wake in the morning hush,
I am the swift, uplifting rush
Of quiet birds in circling flight.
I am the soft starlight at night.
Do not stand at my grave and weep.
I am not there, I do not sleep.
Do not stand at my grave and cry.
I am not there, I did not die!

Mary Frye (1932)

 :)

Pisem.Pa brisem...Krenem i...Shvatam da...
Ne znam vise ni sama...Ni sta shvatam,sta mislim i zelim,a kamoli sta osecam..I otrgne se uvek taj setni ton:Eh,Rasha...
I bespomocno navire ’a sta da je’, ’a sta kad bi’...’samo da..’i opet me povuce mastarija.Kad ne bi bio tako daleko i kad ta prokleta razlika u godinama ne bi predstavljala problem.Kada bismo ziveli u nekom drugom,neosudjujucem svetu.Ili bar da smo se sreli koju godimu kasnije.
Trajalo je kratko..Vratila sam se kuci,a on je ostao u Petrovcu.I verovatno je bilo mnogih i pre i posle mene...ali On za mene nije bio samo letnja avantura.Bio je taj koji mi je pruzio ruku u koraku od devojcice ka devojci.Taj kojem je ostalo pola moga srca,koliko god to nekad ne priznala..
Osecao je da sam zaljubljena,pogled je protivrecio svakom odricnom odgovoru.Bez reci smo govorili koliko znacimo jedno drugom,koliko je ta iskra zasijala naglo.I jako..Bez reci smo se svideli jedno drugom.I bez reci se zagrlili.I zelela sam da zauvek ostanem u njegovim rukama.Da postojimo samo on i ja i da vreme stane.Da to bude nas hepi end.Bez reci smo se poljubili i opet pogledali jedno drugom u oci.Bez reci.
A reci...one su neminovno dosle i pokvarile sve..stropostale nas u surovu realnost u kojoj opcije nisu postojale.Jednim zamahom unistile sva nadanja i zelje.Zaigrale su na ubitacnu kartu-cinjenice.Bas te cinjenice koje su u cutanju samo stajale u zagusljivom vazduhu diskoteke.Vrebale su.I s prvim glasom kao nokti zarile se u kozu.Ta istina boli i sad.
Nije zeleo da me povredi.Nije mogao da bude sa mnom da ne bi doslo do nekih stvari zbog kojih bih se kajala kasnije.Znala sam da je sve to sto govori i vise nego realno i normalno..a pored svega sam samo zelela da mu skocim u zagrljaj..cutala sam i klimala glavom.A sta sam drugo mogla?protiv cinjenica nisam imala kako.Ostace u Petrovcu do kraja avgusta.A i posle toga se vraca u Beograd.Da nastavi svoj dvadesetsestogodisnji zivot.A ja cu posle svega sedeti u sitne sate i pisati dnevnik.I pitati se zasto sam dozvolila sebi da se zaljbim u decka koji je 9godina stariji.i reci cu sebi da to nije normalno.Opet,k’o da ne znam.

Htedoh da napisem u naslov ’Ne moze to tako’,ali eto ocigledno moze.Na internetu moze da pise ko sta hoce.I Shadow nam je to pojasnila u jednom postu (ko zna zna,ko ne zna il je sam kriv il ga je strefila ta nesreca da ne doceka)..

Htela bih da kazem i pojasnim koju..mada ciljana publika se verovatno nece odazvati.Previse su zauzeti dilemom oko toga da li je neki tamo gari pravi prijatelj Britni Spirs.I ta ce ih dilema izjedati.Kao da imaju imalo pojma o cemu pricaju.Kao da znaju ko je Britni.
Ni ja ne znam ko je Britni.Niti me nesto posebno interesuje iskreno.U muzicke vode da ne zalazim (mada ista mi je kao Ceca/Stoja/Seka/Nena/Persa samo sto peva na engleskom).Njena predstava u javnosti je nakaradna.Zao mi je dece (sta ces kad roditelje ne mozes da biras..).Zao mi je i ove klincadije koja boljeg uzora verovatno nema..a ovako ce daleko dogurati,ugleajuci se na psihoticnu majku prolupale karijere.
No,vise mi idu na neurone ovi postovi koji sluze za privatne poruke,objasnih vec doticnim.Blog nije chat,niti forum,niti myspace,niti sms.Nikog ne interesuje da li si nabavio/la Peri/Miki/Ziki ovo ili ono.Slike i igrica,linkovi,videi i ostala druzina spadaju u ’vidjeno’ kategoriju,ako niste znali,da vas obavestim.Svi mi ovde smo dovoljno racunarski pismeni da pronadjemo to sto nas interesuje i sto nam je potrebno.Skratili biste sebi posao jednostavnim kopiranjem linka,umesto prekucavanja poruka,viceva,smesnih tekstova i novih izjava britni spirs.A jos vise biste bili u plusu kad nista od navedenog ne bi radili.Kao sto vec rekoh,snaci cemo se mi..
Blog (bar nekad bese)mesto u sajberprostoru koje su imali samo odabrani.Oni koji su imali,ili bar smatrali da imaju sta pametno da kazu i prenesu.Isti ti su se trudili iz petnih zila da sto bolje docaraju svoju pricu,cupali reci,slike,sentencije ko zna odakle da bi se ideja prihvatila svim culima.Zeleli su da se pokazu,dokazu,da pomognu,razvesele,ubede,otkriju,pisali ozbiljno ili saljivo,zajedno radili domace zadatke.Prepoznace se oni,ne moram ni da nabrajam.;)
Danas je kriticno.I tuzno.veoma veoma tuzno.Najbolji se povlace sa scene Jako je tesko gledati..Znaju sta rade,nadam se.Nadam se i da brisanje blogova nece postati trend jer volim ovo mesto.Volim da procitam iskren stih,dobar recept,tinejdzerske jade (heh,bar znam da nisam jedina:D),duhovite price,srdacne posvete.Bas zbog njih se i trudim da napisem ponesto.Da budem deo tog sveta.I time smatram da sam dosta ulozila u sebe samu.
Eto.Rekoh.Da ne duzim dalje,samo mi tenzija raste.

I da..jos jedna stvar:znam da imam ovoljno istomisljenika da istrajemo i pobedimo.Jer imamo ono vazno i dragoceno-motiv,inspiraciju i kreativnost.A sta ce s vama biti jednog dana kada se Britni povuce sa javne scene ili precesljate sve humoristicke sajtove?
Ne znam sta onda..
Samo znam da MI IDEMO DALJE.



Aj uzdravlje!

cetvrtak 10.08.2006

Ne mogu da spavam.Videla sam ga pre neki dan.Ne mogu da odredim tacno kad-ovo vreme isuvise brzo prolazi,a i ta slika mi se iznova i iznova mota po glavi.Da,videla sam ga.Bas njega.Ne ni njega,ni njega,ni njega,ni onog treceg nego bas bas Njega,glavom i bradom,na dve noge.Njega licno.Njega-Urosa...
Prolepsao se.Smrsao.Promenio frizuru.Jos uvek su to ona dva smedja oka..jos uvek je to on-moja prva ljubav..
Bio je u nekom vrlo opustenom izdanju.Trenerka,njegov klasican zamislje izgled i pomalo pogubljen pogled.Imao je majicu na pruge i upravo se vracao kuci.Sta je mislio,gde je bio i ostalo,mogu samo da nagadjam (mada je verovatno bio na fudbalu:D)
Nije me prepoznao.Nije ni mogao,pa mi se i ne poznajemo...Koja ironija sudbine i zivota..
A srela sam i Anu,da,bas onu..njegovu ljubav..:/ Simpaticna devojka-pametna,lepa,talentovana duhovita..Mozda sam i sama takva-lepa,ali ne kao Uroseva Ana...pametna,ali ne kao Uroseva Ana..
Mozda sam i ja duboko u sebi neka Ana (ali ne Uroseva Ana..)ja sam neka sasvim leva Ana iz nekog sasvim drugog filma.Svako je Ana na neki svoj nacin..i nekome sam ja Ana..i nekome je neko Uros...i Ana ima svog Urosa..I Uros ima svoju Anu..i svi mi samo treba da ih pronadjemo..
I naci cemo.I bicemo srecni.Ali samo onda kada budemo potpuno spremni na ljubav,onda kada je bezuslovno prihvatimo,kad volimo i vrline i mane...
Mlada sam jos i optimista..nadam se da cu naci svog Urosa i biti srecna..da ce on meni biti Uros i ja njemu Ana.Do kraja zivota.zauvk srecni.samo on i ja,Uros i Ana...

 

                       

 

 

 

Ako imate TOLIKO para da jednostavno samo trazite novi nacin da ih protracite,Tobias Wong i Just Another Rich Kid su stvorili Zlatnu pilulu za vas.To je pilula cela sacinjena od 24-karatnog zlata….
Progutate je,ne biste li povecali ‘vasu vrednost’ (?!?!?!?).
Navodno,dodatna beneficija je da ce uciniti da se vas izmet sija..xD
Pilula kosta samo $425,a ja znam kome cu da je kupim za rodjendan (tj ako prodam koji bubreg usput..;D)

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	Februar 2008					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 6.Biotronic
• Čitač,Bernhard Šlink
• Virus
• ***
• Stvari koje sam naucila...
• pozdrav svima koliko vas ima;)
• SESTRA BRITNI SPIRS TRUDNA!!!!!
• čovekov najbolji prijatelj...
• ***
• Nasa drzava je totalno rasulo,ono

• muzika [7]
• zivot cine male stvari [8]
• Generalna [3]
• lajf [28]
• skenj:'( [5]
• meine Schule [4]
• *** [4]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom