alternativa mozgu

 
There was a problem with the connection.Click on the button to retry.

I tako klikcem do beskonacnosti,a konekcija isto toliko nece da se ostvari.Situacija,kao parodija na nategnut odnos sa roditeljima koji,isto tako do iznemoglosti klikcu moje retry dugme.I meni i konekciji na jedno udje,na drugo izadje,nikakvog ucinka sem podizanja pritiska onih s druge strane.

Retry retry retry retry retry retry retry retry retry retry...hajde vise //(&&/%( i /(&(&/()& znas!

Biotronic je,za neupucene,jedna od beneficija koju vam nudi vas facaknjiga profil.Kao da ne trosite previse vremena gledajuci i upload-ujuci slike,smisljajuci nove,nikad do sada procitane statuse,uclanjujuci se u kojekakve grupe i razbijajuci glavu da li njegova/njena ’komplikovana’ fejsbuk veza znaci da je otvoren/a za neku semu sa vama,ili je to pak samo radi prikupljanja komentara na istu.Zeleni okati osmougao u bookmarks uglu vas strpljivo ceka da zavrsite dnevne rutinske poslove i obaveze da bi narednih x sati posvetili samo njemu i njegovom poroku.Vremenskim jedinicama kasnije (naravno zavisi od stepena zavisnosti),sa bolom u ledjima,krvavim ocima,ukocenom desnom rukom i rezonovanjem cinjenice da vec svice,vi ste i dalje treci na listi,iza istih onih mamlaza koji su pre vas u geo challenge-u.Prosto da covek poludi,uzme sekiru i ispresavija prvu babu zelenasicu.Odgovorno vam tvrdim,Raskoljnikov je garant bio treci na listi.I ja se sada nerviram,iz prostog razloga sto ne zelim da me na narednih 400 strana grize savest.

Retry retry retry retry iiiiiiiiiiiiiiiiii uspelo je!Back in the game!Hvala Isusu,Budi,Alahu i Zevsu!Cini mi se da ipak necu izaci veceras...A i vas,dragi moji,pozdravljam do sledeceg pucanja konekcije,Sayonara!
 

 

 

Kada se otvorimo
ti sebe meni,ja sebe tebi
kada potonemo
u mene ti,u tebe ja
kada prelazimo
u mene ti,u tebe ja
onda
ja jesam ja
i ti jesi ti.

 

 

 

<3 

Prodiruci u zivu celiju stranog tela,virus njenu sadrzinu zamenjuje svojom i pretvara je u fabriku za proizvodnju novih virusa.Promene koje na taj nacin izaziva u zivotnoj sredini celije neuporedivo su dublje i dramaticnije nego sto se covek sme nadati ikad da postigne u svojoj.
Virus je najsavrsenije stvorenje u kosmosu.Njegova bioloska organizacija nije nista drugo nego masina za proizvodnju zivota u njegovom najcistijem smislu.Virus je vrhunac prirodne stvaralacke evolucije.
Vrhunac vestacke je -inteligentan virus.Tvorevina koja ima formu coveka a prirodu virusa,vitalnost virua i inteligenciju coveka.
Simbioza virusa lisenog besciljnosti i coveka oslobodjenog ogranicenja vladala bi prirodom,kojoj oboje sluze samo kao djubrivo.
Prof.Dr Frederick Lieberman


***

Kada je u VIII pevanju Ilijade,kroz usta Ahajca Teukra,Homer opisao Trojanca Hektora kao Kion lisitir ili 'besnog psa' ,covek za Njega jos nije znao.Kad ga je,godine 1962, pod elektronskim mikroskopom prvi put ugledao imao je oblik metka,izdubljenog u podnozju,ispupcenog pri vrhu.Merio je 189 miliikrona po duzini,75 u precniku.Bio je trista miliona puta manji od zivotinje u kojoj se rodio,sezdeset miliona puta manji od coveka koga ce ubijati.
Ziveo je u kosmosu koji se zvao Neuron i bio 5 hiljada puta veci od Njega.Sve sto zivi,uostalom,bilo je od Njega vece.Ali ga ova nepravda nije brinula.Jer-bio je jaci od svega sto je zivelo.
Bio je Cudo prirode,cije je poreklo obavijeno misterijom,kao i poreklo svih cuda.Ali mu je delo bilo iznad sumnje i izvan nade.Pustosio je svoju rodnu sredinu s podmuklom ,svirepom bolesnom bezobzirnoscu,s kojom covek zloupotrebljava i razara svoju.Bio je ubitacno crno sunce svog kosmosa,zapaljeno da bude sunce svih i ostalih.
Dok ih je progonio ,covek je Njegove pretke krio pod nevinim imenom helicne ribonukleoproteinske kiseline u lipoproteinskoj membrani i glikoproteinskom plastu.
Za Njega u tom ratu nije bilo bojazni.Dosao je na svet sa drugim omotacem koji jos nije imao ime,ali kad ga dobije,znace se da je neprobojan i neunistiv.
Jer,bio je MUTANT,prvi u svom soju.
Iako sam,nije se usamljenim osecao.Imao je usadjen instinkt Velikog broja.Za 24 ljudska casa bilo je njegovih predaka 6000,za 96 sati 200 000,za 2 nedelje-20 000 000.Takvih kao On,za 24 ljudksa casa bice 40 000 000.Njegovim razmnozavajnem carevala je progresija koja se gubila u neizracunljivoj beskonacnosti.
On ce tada biti vec ko zna gde.
Putovace kroz mikrokosmos kao sto covek putuje kroz makrokosmos.Lutanja ce ga voditi kroz mesta s tajanstvenim imenima,kao sto su za coveka danasnjice gorje Hindukus,pustinja Karakum,prasume Amazona,i kao sto bi,da mu je trajanje obezbedjeno,za coveka sutrasnjice bile magline Andromede,sazvezdje Aldebarana,zvezda Proxima Centauri.Njegove kosmicke luke bice Nervus sciaticus,Amonov rog,Cerebellum,Hyppocampus,salivarna glandula.Njegov transgalakticki put- Kicmena mozdina.Njegov cilj-Mozak.
Svuda gde bude prolazio svetovi ce se preobrazavati u kataklizmi strasnijoj od svakog zemljotresa koji je jos od Postanja pogodio Planetu.
Svuda gde bude prolazio predavace strah,mrznju,bes onima koji budu imali nesrecu da od Njegovog dodira odmah ne polude.Poludelima ce predati saznanje u ciju prirodu nikad niko nece moci da pronikne.
Opet ce biti ono za sta je stvoren i sto mu je oholi uzrpator prirode -Covek,na kratko osporio:najopasniji,najmocniji,najnemilosrdniji stvor u Vaseljeni,nedokucivoj uniji svetova,kojoj je pripadao i Njegov Neuron.Rodjen da umre tek kad ostane sam,kad ne bude vise smrti od koje bi mogao ziveti.
Ovoga puta covek mu se ne moze odupreti.Mogao bi to jedino Aresteus,sin Boga Apolona,ali se u te stare bogove vise ne veruje.
Zato je i mirno krenuo da ispuni svoju sudbinu-da mori i umre.


Pekić,'Besnilo'

Rece sebi,po ko zna koji put,kako je konacno nasla ono sto ocajnicki trazi sve te godine,kako je voljena, shvacena.Kako je konacno..da..srecna.
I sve se zavrte i promeni za cas.Sa vrha sveta sletela je tesko udarivsi u zemlju.U svemu je uvek bila pobednik,zasto joj je sada tako lose islo?Osecaj slabosti,nistavnosti ne da joj mira..Razderao je kozu , urezuje nokte u srce.Ostavlja velike,bolne rane ,koje se nece lako zaceliti.Koje se verovatno nece zaceliti uopste.. Poslednje mrve snage,zelje i volje predaju rat.
Nije to osmeh na njenom licu,to je grc,znak gubljenja borbe unutar same sebe...
Sta se desilo?Ona je jaka,ona je predvodnik.Slabost?Njoj je nepoznata..Ona ne dozvoljava emocijama da saseku njena siroko rasirena krila.Pokusace jos jednom.Izaci ce medju svet.Obuci ce najbolju haljinu i crven kozne stikle.
Jer Ona moze sama.Njoj niko nije potreban.
Ona...

ona ne moze dalje....
                      

Ne mozes naterati nekoga da te voli...mozes se samo truditi da budes osoba vredna ljubavi

Samo na sebe mozes u potpunosti racunati..

Novac nije problem..dok ga ima.

Ipak,nije vazno STA imas,nego KOGA imas........

Niko te nikada nece voleti koliko roditelji...

Volja i ambicija su jace od svih ostalih predispozicija.

Ne mozes sam...

Mislis da znas sve..i to se okrene u trenu..

Koliko god da se trudis,neko to NIKADA nece ceniti......

Poverenje je kula od karata..

Lepo je znati ko si,tesko je kriti.......

Lakse je reagovati nego promisliti..

Mozes nastaviti jos mnogo dalje nego sto mislis.......

Sa njom mozes sedeti i cutati,a biti ispunjen kao posle najboljeg razgovora..(vtp<3...)

Udaljenost ne moze nista pravim osecanjima.

Koliko god si povredjen,svet zbog toga nece prestati da se okrece

Pisanje moze ublaziti bol......

 

 

 

 Nadam se da  niste zaboravili svoju Heftalicu koja hefta ovih dana na sve strane...;)

samo da svratim,da vas pozdravim,da se pohvalim kako su se stvari (skoro) dovele  red kod mene..decko,teretana,putovanje u prag,engleski,setanje kera setanje kra i setanje kera..

a lazem,..svratim i ovde,da vas malo citam..ali i to je u tolikoj guzvi i strci da ne stizem ni komentar da ostavim..:/

bas bzvz:/

 

pa,pricajte mi,dragi moji,stai ma kod ves?kako zivot?da li se neko zaljubio,odljubio,promenio,doneo neku odluku?

 

sedim i cekam ogd;)

 

ljubi vas vasa 'eftalica:********* 

:) 

 

:( 

Znala je da greši.Oh,da,i te kako je bila svesna toga.Iskra je zasijala na kratko.Taman dovoljno da ponovo počne da sekoleba,sumnjajući u svoju odluku.Senke su igrale u polutami,približavale se jedna drugoj i kao slučajno dodirivale.Ponovo zadrhti kada se seti...Šta je uopšte značio taj dodir,osmeh,pogled?Sena minulih dana ili pak novoprobuđeni plamen??Zašto se,ZAŠTO,ponovo upustila u tu igru?
Znala je da greši.Ali tako je prijalo...

Srbija do Tokija.
....

Srbija k’o Nokia.Sve manja i sve tanja.


Kosovo je za nas davno izgubljeno,priznali to ili ne.Ishod je vise nego ocekivan.Jesmo li slepi kod ociju ili toliko glupi da jednostavno ne kapiramo...?Ne treba odustati bez borbe,slazem se,ali zar na ovakav nacin? ’Pokazujemo svetu ko su Srbi’..i sta smo pokazali?Da smo jedna velika neandertalska rulja,eto sta.Gomila nekulturnih,necivilizovanih,neobrazovanih huligana.
’Ne trebaju nama evropa i amerika’..onda,opet da bismo se pokazali,razlupamo sve prodavnice koje poticu sa doticnih kontinenata.Gadimo se Nike-a.Govna americka korporacijska.Razlupamo izlog da pokazemo svoju moc.
U svom gradu.Na svojoj teritoriji..
I ko ispasta zbog toga?Ko placa popravku?Ko ostaje bez posla,plate?Ko zivi u jos goroj bedi..?
I kao da nismo dovoljno pali-pokrademo patike.Maja i Jovana osvanu na tvu kako grabe oberucke.Da ne lijes suze,umro bi od smeha.
Krale su zato sto nemaju,a ne zato sto imaju(da nadju posao,nije im palo na pamet).Krale su isto kao i 300.000 ljudi..Jel bilo nekog tu kome je stalo do Kosova onda?’Nasa drzava je totalno rasulo,ono..’ smelo kazu..heh..
Kako od goreg uvek moze gore,uverila sam se pre neki dan.U Novom Sadu odobrena razmena patika(?!?!?!?!?!?).Pa ko se presao u kradji i uzeo pogresno,moze da dodje da se
trampi..akcija je podrzana od strane Kostnice i Maje Gojkovic.Pristup policije je bio strogo zabranjen.
I oni su jos uvek na vlasti.Isto kao i Ilic,koga nije briga sto su gadjali LDP.Ozbiljna drzava,nema sta.
Cujem,bila je i druga ’akcija’-Kosovo za racunare..

Ozbiljna drzava,kazem ja..

Oops i did it again
i played with your heart
got lost in the game
oh baby baby
oops!...you think i'm in love
that i'm sent from above
i 'm not that innocent...


Delo jednog od najvecih umetnika svog doba,cije velicanstveno delo ce vecno sijati kreativnoscu,inspiracijom i lepotom.


NE, NE MISLIM na anoreksicnu celavu ludacu slabih vokalnih sposobnosti kojoj se vecina balavaca klanja.Ne bih ponizavala one ciji rad nije plagijat svrstavajuci je u isti tabor.


Navedena pesma je pesma Louisa Armstronga,snimljena u aprilu 1932.

Louis je harizmaticni,inovativni izvodjac ciji improvizovani solo je bio glavni podsticaj na fundamentalne promene u jazzu.Kao jedan od najpoznatijih jazz muzicara 20-og veka,probio se sviranjem male trube,zatim trube i pred kraj karijere kao vokalista.Postao je jedan od najuticajnijih jazz pevaca.

 

 

Armstrong je imao mnogo hitova kao sto su "Stardust", "What a Wonderful World", "When The Saints Go Marching In", "Dream a Little Dream of Me", "Ain't Misbehavin'", i "Stompin' at the Savoy’’.
1964. Hello Dolly je dospela na br.1 Billboard top 100,oborivsi cak i Beatles-e sa trona.Sezdesettrogodisnji Louis je najstariji izvodjac koji je imao br.1 hit.
Louis je umro 6. jula 1971. od srcanog udara.Malo pre smrti je izjavio "I think I had a beautiful life. I didn't wish for anything that I couldn't get and I got pretty near everything I wanted because I worked for it."
Nadam se da se ne prevrce u grobu...

RIP

Okrenula se i otisla;cvrstim,odlucnim korakom.Svaki je zadavao novu ranu.Znala je da umire iznutra,da se u njoj nesto gasi,ali da zastane nije smela.Osvrt bi znacio priznavanje poraza.Pokunjenost.A gordost joj to nije dozvolila.Samo je koracala.Ulica je bila pusta,sumorno tiha.Ostro i odsecno udaranje peta u asfalt bilo je jedino sto para tisinu.Buka joj je bila potrebna.Bar nesto da pokaze da je jos uvek ziva i da jos uvek postoji.Nije kraj sveta,moglo je biti mnogo gore,tesila se.Izgovarala je naglas.I ponavljala zeleci da je reci same ubede svojom jacinom i postojanoscu.Ali one su se gubile u nocnom vazduhu.Zatitrale bi na trenutak i ugasile se.I sama se isto tako polako gasila.Oduvek je bila borac,ali sada je zelela da odustane.Bila je svesna da posutaje i prvi put je to dozvolila sebi.
Ipak je usla u diskoteku visoko podignute glave.Neke navike uvek ostaju...Ponasala se uobicajeno,zeleci da svoju slabost sakrije od svih.(mozda..ako se budem ponasala kao da se nista nije dogodilo..mozda..mozda sve bude kao pre,mislila je..nadala se..a znala da je uzalud)Tehno nije volela,ali joj je ovaj put odgovarao.Igrala je skakala,vrtela se i vristalaVecina ju je primetila.Odobravali su.Ova devojka zna da uziva,bilo je misljenje mase.A ona..borila se sama sa sobom;iz petnih zila se trudila da razbukta ponovo onaj divlji plamen.Sve jace je skakala.Vristala je iz sveg glasa.I sve vise je tonula...
Zgrabivsi kaput je izletela napolje.Pozvala je taxi i ne razmisljajuci rekla adresu.Prosli su minuti pre nego sto je shvatila gde se u stvari zaputila.Osmehnula se samoj sebi.Po prvi put te veceri.
Izasla je iz vozila i platila ljubaznom taksisti.Bila mu je zahvalna sto nije progovarao za vreme voznje..
Ostala je sama na nocnom vazduhu.Prosetala se i sela na bedem.Prekrstila je noge u turski sed i samo gledala napred.Bas onako kao kad je,kao mala,dolazila ovde.Dunav je mirno proticao.Grad ju je gledao.Bio je prijateljski nastrojen.Zagrlio ju je.Dozvolila je da suza sklizne niz obraz.Po prvi put..i vec se sve cinilo manje strasno,bar za trunku...

 

 

 

Zamisljeno je stajala pred stola.Krigla do pola ispijena.Pivo nije volela,ali se navikla na gorcinu.Pena je ostala u desnom uglu usne.Posmatrala ga je pomno.
On je stajao na drugom kraju prostorije,ponesen melodijom.Dugi prsti milovali u gitaru.Lagano je trzao zice.Prepustale su se uzitku njegovog dodira.Pevao je strastveno.I cesto se nasmesio.Nije ni slutio...
Da jedno srce,3 stola pored,kuca samo za njega...</3

Do not stand at my grave and weep,
I am not there, I do not sleep.
I am a thousand winds that blow.
I am the diamond glint on snow.
I am the sunlight on ripened grain.
I am the gentle autumn rain.
When you wake in the morning hush,
I am the swift, uplifting rush
Of quiet birds in circling flight.
I am the soft starlight at night.
Do not stand at my grave and weep.
I am not there, I do not sleep.
Do not stand at my grave and cry.
I am not there, I did not die!

Mary Frye (1932)

 :)

Pisem.Pa brisem...Krenem i...Shvatam da...
Ne znam vise ni sama...Ni sta shvatam,sta mislim i zelim,a kamoli sta osecam..I otrgne se uvek taj setni ton:Eh,Rasha...
I bespomocno navire ’a sta da je’, ’a sta kad bi’...’samo da..’i opet me povuce mastarija.Kad ne bi bio tako daleko i kad ta prokleta razlika u godinama ne bi predstavljala problem.Kada bismo ziveli u nekom drugom,neosudjujucem svetu.Ili bar da smo se sreli koju godimu kasnije.
Trajalo je kratko..Vratila sam se kuci,a on je ostao u Petrovcu.I verovatno je bilo mnogih i pre i posle mene...ali On za mene nije bio samo letnja avantura.Bio je taj koji mi je pruzio ruku u koraku od devojcice ka devojci.Taj kojem je ostalo pola moga srca,koliko god to nekad ne priznala..
Osecao je da sam zaljubljena,pogled je protivrecio svakom odricnom odgovoru.Bez reci smo govorili koliko znacimo jedno drugom,koliko je ta iskra zasijala naglo.I jako..Bez reci smo se svideli jedno drugom.I bez reci se zagrlili.I zelela sam da zauvek ostanem u njegovim rukama.Da postojimo samo on i ja i da vreme stane.Da to bude nas hepi end.Bez reci smo se poljubili i opet pogledali jedno drugom u oci.Bez reci.
A reci...one su neminovno dosle i pokvarile sve..stropostale nas u surovu realnost u kojoj opcije nisu postojale.Jednim zamahom unistile sva nadanja i zelje.Zaigrale su na ubitacnu kartu-cinjenice.Bas te cinjenice koje su u cutanju samo stajale u zagusljivom vazduhu diskoteke.Vrebale su.I s prvim glasom kao nokti zarile se u kozu.Ta istina boli i sad.
Nije zeleo da me povredi.Nije mogao da bude sa mnom da ne bi doslo do nekih stvari zbog kojih bih se kajala kasnije.Znala sam da je sve to sto govori i vise nego realno i normalno..a pored svega sam samo zelela da mu skocim u zagrljaj..cutala sam i klimala glavom.A sta sam drugo mogla?protiv cinjenica nisam imala kako.Ostace u Petrovcu do kraja avgusta.A i posle toga se vraca u Beograd.Da nastavi svoj dvadesetsestogodisnji zivot.A ja cu posle svega sedeti u sitne sate i pisati dnevnik.I pitati se zasto sam dozvolila sebi da se zaljbim u decka koji je 9godina stariji.i reci cu sebi da to nije normalno.Opet,k’o da ne znam.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	Maj 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

• 6.Biotronic
• Čitač,Bernhard Šlink
• Virus
• ***
• Stvari koje sam naucila...
• pozdrav svima koliko vas ima;)
• SESTRA BRITNI SPIRS TRUDNA!!!!!
• čovekov najbolji prijatelj...
• ***
• Nasa drzava je totalno rasulo,ono

• muzika [7]
• zivot cine male stvari [8]
• Generalna [3]
• lajf [28]
• skenj:'( [5]
• meine Schule [4]
• *** [4]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom